Država kao naslednik
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fakultet kriminalistike u Nišu

С А Д Р Ж А Ј
УВОД ............................................................................................................ 2
НАСЛЕДНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ДРЖАВЕ У
УПОРЕДНОМ ПРАВУ ........................................................................... 3
НАСЛЕДНОПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ДРЖАВЕ У
ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ПРАВУ ............................................................... 5
Српски грађански законик ...................................................................... 5
Закон о наслеђивању Србије из 1974. године
и Закон о наслеђиваеу Црне Горе ........................................................... 5
Закон о наслеђивању Србије из 1995. године ........................................ 7
Положај Републике Србије као законског наследника ........................ 7
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................. 9
ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................... 10
У В О Д
У наици је уобичајно да се заоставштином без наследника означава она заоставштина кој не наследи ниједно физишко лице из круга законских наследника или, у правима у којима је то допуштено, коју не наследи ни уговорни наследник. Случај тзв. заоставштине без наследника јавља се: када је наследник неспособа или недостојан, када није доживео тренутак делације, када је завешталац негативним тестаментом искључио све законске и нужне наследнике из права на наслеђивање, када се сви наследници одрекну наслеђа, када је тестамент ништав, а нема законских наследника, односно када у завештању постављени или законом одређени законски наследници не могу или неће да наследе, а у тестаменту је постављен наследник под одложним условом или роком.
Вакантна заоставштина може се јавити у целини, дакле у случају када ниједан део заоставштине не припадне тестаментарним и законским наследницима, или делимично, тј. у случају када неки наследник наследи само део заоставштине, а остали део не припадне никоме.
Уколико заоставштина остане без наследника, начелно су могуће следеће алтернативе:
заоставштина се сматра ничијом ствари, што доводи до могућности оригинарног стицањапутем окупације,како од стране физичких, тако и од стране правних лица (од стране државе, феудалног господара, круне, црквр)
заоставштина припада држави као последњем законском наследнику, а на основу дериваивног стицања путем универзалне сукцесије.
Прва алтернатива се понекад у теорији дели на два правца:
вакантна заоставштина припада држави на основу њеног перспналног суверенитета.
бакантна заоставштина припада држави на чијој територији се налази, и то на основу ексклузивног права окупације.
У старијем римском праву био је прихваћен први систем. Заоставштина без наследника сматрала се res nullius и могла се стећи путем окупације и то уз једногодишњу државину. Од периода Царства у риму је било прихваћено друго решење, посебно путем тзв. кадукарних закона. Заоставштина без наследника припадала је држави, уз неке изузетке када су оставиоци били војници или монаси, и то у почетку државној благајни, а касније императоровој благајни.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]